Roditelji nekad i sad
Nikada više priče i saveta, a nikada manje roditelja koji su dobri. Pitate se, zašto?
Za roditeljstvo nije potreban fakultet, već osećaj i iskrenost.
| Autor | |
|---|---|
| Broj strana |
35 |
| Jezik |
srpski |
| Uzrast/publika |
roditelji |
| Žanr |
priručnik |
| Dizajn |
Nataša Grbović |
| Ilustracija |
Marta Kojadinović |
749 RSD
Roditelji se do kraja života preispituju. Često imaju osećaj nesigurnosti. Dezorjentisani su mnoštvom saveta, kritikama, primerima neke bolje dece i nekih uspešnijih roditelja. Nekada misle da o svojoj deci ne znaju ništa, da sve rade pogrešno.
Imam osećaj da se negde izgubila prirodna veza između roditelja i dece i da roditelji stalno jure status najboljih, status heroja detetovog života. Zato često podležu savetima šta se sve mora, kada je za dete nešto dobro. Međutim, što se više trude, roditelji se sve više osećaju nemoćnim i nedovoljnim. Nikada više priče i saveta, a nikada manje roditelja koji su dobri (bar oni o sebi tako misle). Sve se studira do sitnica i gubi se onaj prirodni odnos sa detetom.
Stalna roditeljska briga prerasla je u strah pred neuspehom kao da su deca projekat koji po svaku cenu mora uspeti, baš onako kako to priručnici nalažu, ili kako to propisuje zajednica koja ima svoje merne jedinice.
Deca su ogledalo nas samih. Nekad ih mazimo, nekad grdimo. Nekada moramo biti i oštri. Ali uvek, baš uvek, jasni i iskreni.
Nikada da zaboravimo kako dete nije jedini smisao našeg života. Mi živimo pored dece, a ne zbog dece. Ne možemo čekati da oni porastu, pa će život tada početi. Takvo čekanje je žrtva, a deca ne vole paćenike. Oni vole vedre, vredne i zadovoljne roditelje.
Recenzije
Samo prijavljeni korisnici koji su kupili ovaj proizvod mogu ostaviti komentar.
Povezani proizvodi
Tamara Zdravić –
Čitajući ovaj tekst prisetila sam se svakog puta kada sam svoj deci rekla, komentarisala sa suprugom ili drugaricama kako neke stvari nisu mogle u naše vreme, kako naši roditelji nisu postupali kao mi. Kao da sam pred sobom imala sažetak mnogih promena koje su se vremenom desile (ne kažem da sve su sve te promene nužno loše). Uspela sam da shvatim, a možda i prihvatim, koliko vremena, energije i novca trošim na stvari koje nisu od suštinskog značaja za razvoj moje dece i moj odnos sa njima.
Poučno i zabavno štivo koje možemo pročitati uz prvu jutarnju kafu, a o njemu razmišljati danima posle čitanja.
Tamara Zdravić